POJAM AMINOKISELINA
Ljudsko telo koristi aminokiseline kako bi izgradilo proteine koji učestvuju u razgradnji hrane, rastu ćelija, zaceljivanju tkiva (posebno mišića, kože, kose i kostiju) i u mnogim drugim telesnim funkcijama. Aminokiseline telo može koristiti i kao izvor energije.
Hemikalije koje sadrže strukturne komponente molekula karboksilne kiseline i amina nazivaju se aminokiseline. Ovo je uobičajeno ime za skup organskih jedinjenja koji sadrže ugljikovodični lanac, karboksilna jedinjenja (-COOH) i amino jedinjenja (-NH2). Njihovi prethodnici su karboksilne kiseline, a molekule u kojima je vodonik na prvom ugljenikovom atomu zamenjen amino jedinjenjem zovemo alfa-aminokiseline.
Poznate su dve velike grupe aminokiselina koje su izolovane zbog zakona njihove prisutnosti u prirodi. Samo su 20 aminokiselina vredne za enzimatske reakcije biosinteze koje se pojavljuju u organizmu svih živih bića. To su standardne aminokiseline. Postoje i nestandardne aminokiseline koje su uključene u sastav nekih posebnih molekula proteina. Ima ih 26. Prve se nalaze u sastavu proteina bilo kojeg živog organizma, dok su druge specifične za pojedinačne žive organizme.
20 standardnih aminokiselina podeljene su u dve vrste u odnosu na sposobnosti da se sintetišu u ljudskom telu. Esencijalne i neesencijalne aminokiseline.
Ukupno je od bitnih poznato u biohemiji 8 aminokiselina i to: metionin, treonin, izoleucin, leucin, fenilalanin, triptofan, valin, lizin, histidin.
U skupu neesencijalnih aminokiselina nalaze se 11 supstanci: alanin, glicin, arginin, asparagin, asparaginska kiselina, cistein, glutaminska kiselina, glutamin, prolin, serin, tirozin.
GLICIN
Glicin je neutralna aminokiselina slatkastog ukusa, koja se nalazi u proteinima svih živih bića. To je strukturno najjednostavnija aminokiselina, među proteinskim aminokiselinama. Najveći deo glicina nalazi se u obliku proteina, ali se slobodni glicin može naći u telesnim tečnostima i biljkama.
Hemijska formula glicina je NH2CH2COOH. Struktura glicina je u bezbojnim kristalima koji su ratvorljivi u vodi.
Telo sintetiše glicin, te spada u grupu neesencijalnih aminokiselina.
Izuzetno je važan za organizam, jer učestvuje u sintezi velikog broja posebno značajnih jedinjenja.
PRIMENA I SVRHA
Unos glicina putem suplemenata umanjuje spazam mišića, što omogućava njihovo opuštanje i ublažavanje grčeva. Takođe, može imati antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, ni osobama sa poremećajima jetre.
Glicin se može naći u hrani bogatoj proteinima kao što su: meso, riba i mlečni proizvodi.
Brojne tvrdnje ukazuju na to da glicin u kombinaciji sa ugljenim hidratima može poboljšati rast i oporavak. Smatra se da ova kombinacija može promovisati veću potrošnju glukoze u odnosu na konzumiranje samog šećera. Kombinacija ugljenih hidrata i glicina mogu rezultirati korišćenjem više glukoze za energiju pre vežbanja ili za oporavak nakon vežbanja.
100% glicin aminokiselina je prepoznat kao neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu.
Korišćenje glicina kod dece pospešuje koncentraciju. U opštoj primeni može se primeniti za smanjenje anksioznosti, kao i u sprečavanju rane alkoholizacije i narkotizacije kod adolescenata.
Ova aminokiselina može umanjiti toksični efekat alkohola i redukovati želju za slatkišima.
Glicin može imati blagotvorno dejstvo na upalne procese. Obzirom da utiče na korišćenje kreatina u telu može takođe, doprineti i bržim rezultatima kod povećanja mišićne mase i snage.
Ujedno glicin je i regulator metaboličkih procesa, smanjuje emocionalni stres, normalizuje san i poboljšava mentalne performanse.
Kod normalnog načina ishrane, unosi se oko 2-3 grama glicina dnevno.
U prehrambenoj industriji je registriran kao dodatak prehrani E640 kao modifikator ukusa i mirisa.
Ukoliko želite dodatne informacije o aminokiselini “Glutamin” pogledajte Morphosis blog