Vitamin C je L-askorbinska kiselina, hidrosolubilan vitamin (lako rastvorljiv u vodi) neophodan za normalan rast i razvoj ljudskog organizma. Vitamin C je najčešće korišćen vitaminski dodatak ishrani.
Esencijalan je nutrijent, što znači da ga naše telo ne može sintetisati, zbog čega se mora redovno unositi izbalansiranom ishranom. Njegov manjak u organizmu može izazvati anemiju i značajno uticati na imuni sistem i opšte stanje organizma.
U prirodi ga najviše ima u zelenom lišću i šipku, pa tek onda u agrumima i ostalom voću i povrću, naročito južnom. Najveće količine nalaze se u papaji, kiviju, citrusima (pomorandže, limun, grejpfrut, mandarine), jagodama, malinama, ananasu, brokoliju, crvenim paprikama, kupusu, prokelju, karfiolu, krompiru i paradajzu.
Visoke temperature uništavaju ovaj vitamin.
Apsorpcija vitamina C u crevima je dozno-zavisna, što znači da se u toku perioda smanjenog unosa on čuva u organizmu, a pojačano se izlučuje urinom pri većem unosu.
PRIMENA I SVRHA
Vitamin C učestvuje u ključnim metaboličkim procesima koji doprinose očuvanju vitalnosti i poboljšanju otpornosti organizma.
Najpoznatije dejstvo C vitamina je učešće u stvaranju kolagena, važnog proteina koji učestvuje u građi kože i neophodnog za razvoj i obnavljanje tkiva, tetiva, ligamenata, desni, zuba, hraskavice, kostiju i krvnih sudova.
Vitamin C služi za detoksikaciju organizma i neutralisanje štetnih slobodnih radikala. Vitamin C, E, beta-karoteni, bioflavonoidi i drugi antioksidansi sprečavaju oštećenja ćelija koja nastaju pod dejstvom slobodnih radikala i sprečavaju razvoj bolesti i proces starenja. Dakle, važna uloga ovog vitamina je da štiti telo od štetnih uticaja oksidativnog stresa, koji prouzrokuju slobodni radikali. Veliki broj naučnih studija ustanovilo je vezu između oksidativnog stresa i mnogih bolesti kod ljudi, uključujući moždani udar, koronarnu bolest srca, neurodegenerativne bolesti, kao i neke vrste kancera. Pored toga, adekvatan unos vitamina C može doprineti poboljšanju komponenti imunog sistema, što može ublažiti simptome i skratiti trajanje infekcija gornjih disajnih puteva.
Vitamin C kao dodatak ishrani treba primenjivati kod: oslabljenog imuniteta, prehlada, gripa i respiratornih infekcija razlaganja kostiju (osteoporoza) i reumatoidnog artritisa, upale i krvarenja desni, alergijskih reakcija, astme i raznih drugih upala, bolesti srca i povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi, slabljenja mišića, upala i bolova u
mišićima nakon treninga, terapije dijabetesa i katarakte, stresa.
Nedovoljno unošenje vitamina C izaziva skorbut, pojavu modrica, promene na mišićima. U slučaju opekotina, sporog zarastanja rana i preloma, povećan unos vitamina C takođe može biti koristan.
Zbog svojih antioksidativnih osobina vitamin C se koristi za povećanje otpornosti na infekcije.
Vitamin C pospešuje apsorpciju gvožđa, kalcijuma, vitamina A, D, B kompleksa, nezasićenih masnih kiselina, regeneriše vitamin E. Njegovu apsorpciju pomažu bioflavonoidi i svi ostali vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura, duvan, alkohol i antibiotici. Pored ovoga, vitamin C je deo mnogih terapija kod anemije, odvikavanja od opijata i pušenja.
MORPHOSIS SAVET
Da podsetimo, vitamini rastvorljivi u vodi (B-kompleks i C) se ne zadržavaju u krvotoku duže od par sati, tako da je optimalno uzimati ih u manjim dozama nekoliko puta dnevno.
Kada birate suplement vitamina C, neka bude 100% L-ascorbate, 500-3000 mg podelite u doze 2-3 puta dnevno, manje količine u periodima odmora i relaksacije i više tokom bolesti, stresa i ekstremnih psiho-fizičkih stanja, i mentalne iscrpljenosti.
Uzimanje C vitamina ne treba prekinuti odjednom, već se doze postepeno smanjuju da bi se izbegao efekat smanjenja imuniteta usled naglog prekidanja uzimanja vitamina C.
Najbolje je uzimati C vitamin sa bioflavonoidima: hesperidinom i rutinom, sa kojima čini C-kompleks.
Ukoliko želite dodatne informacije o vitaminima i mineralima pogledajte Morphosis blog:
http://morphosis.rs/suplementi/vitamini-i-minerali-kao-suplementi/.