Čistoća je pola zdravlja – slušamo kritiku kao deca, međutim kad i sami postanemo roditelji u doba Domestosa i raznih, agresivnih sredstava za uništavanje bakterija, mnogi  su skloni da u higijeni preteraju i održavaju svoje domove “kao apoteku”. Diskutabilno je koliko je ovo zapravo dobro prevashodno za našu decu a i za nas same.

Prema “Hipotezi o higijeni” priznatoj u medicini, naši životi su postali previše čisti, a okruženje sterilno toliko da imuni sistem reaguje burno na svakodnevne, bezopasne supstance poput prašine. Higijena dece, upotreba antibiotika i vakcinacija dovela je do iskorenjivanja mnogih smrtonosnih bolesti, ali upravo zato što su manje izložena mikroorganizmima, deca češće obolevaju od alergijskih bolesti kao što su astma, polenska kijavica i ekcem.

Učestalost autoimunih bolesti, dijabetesa tipa I, pa i autizma i leukemije, objašnjava se upravo higijenskom hipotezom da nedostatak infekcija dovodi do uvećanja tzv. autoreaktivnih T limfocita, koji reaguju protiv sopstvenog tkiva.

Dakle, pitanje je koliko čisto dečije okruženje treba da bude za razvoj dobrog imuniteta?

Kao što bebin mozak zahteva izazove, stimulaciju i interakciju da bi se normalno razvijao, mladi imuni sistem jača svakodnevnim izlaganjem bakterijama, virusima i parazitima. Naravno, kvalitetna ishrana i suplementi ishrani mogu pomoći za jačanje imunog sistema, ali prava stvar je u interakciji. Domaćinstva sa više dece, odrastanje na farmi, kućni ljubimci, i rano uključivanje deteta u kolektiv drastično smanjuju mogućnost razvoja alergija i astme.
Čak je prema skorašnjoj studiji dokazano da deca koja su više u kontaktu sa životinjskim fekalijama i koja su češće oboljevala od dijareje do druge godine života, u odrasloj dobi manje oboljevaju od inflamacija u telu koje su povezane sa mnogim hroničnim bolestima, kao što su srčana oboljenja, Alchajmerova bolest i dijabetes.

Antibakterijski proizvodi kao što su sredstva za čišćenje, gelovi za ruke, paste za zube, sapuni, polako se povlače sa polica u SAD, Kanadi i razvijenim delovima Evrope. Naime, triclosan, antibakterijski i antigljivični sastojak koji se najčešće koristi u proizvodima tog tipa, klasifikovan je kao otrov za prirodni vodeni svet, a samim tim i kao ozbiljan trovač naše hrane. Američka FDA je takođe tokom četrdesetdvogodišnjeg istraživanja dokazala da ne postoje nikakve prednosti po zdravlje, triclosana, u odnosu na obični sapun. Prema brojnim studijama na pacovima, žabama i drugim životinjama, triclosan utiče na telesnu regulaciju hormona tiroidne žlezde, tako da postoji osnovana sumnja da može da izazove neplodnost, rani pubertet i kancer. Isti efekti još nisu istraženi kod ljudi, ali FDA tvrdi da su studije na životinjama veoma zabrinjavajuće, i s obzirom na skoro nepostojeću prednost u odnosu na sapun i prirodna sredstva za čišćenje, definitivno nije vredno rizika.

Prema skorašnjem istraživanju u Finskoj, bebe u domaćinstvima sa psom imaju manje respiratornih infekcija, upala uha i prehlada. Samim tim mnogo manje imaju potrebu za upotrebom antibiotika.
Mačke su takođe dobre za imunitet ali ne kao psi, pogotovo oni koji  veći deo dana provode napolju, što znači da unose više  prljavštine i mikroorganizama u kuću.
Kućni ljubimci su veoma važni i za emocionalni i razvoj saosećajnosti dece prema drugim živim bićima.

Udaljavanje od prirode u poslednjih nekoliko decenija donelo nam je više štete nego koristi.
Izađite napolje, vodite decu u parkove, na igrališta, pustite ih da puze, igraju se u pesku, istražuju, ne paničite ako strpaju nešto usta, padnu, poseku se, sve je to deo odrastanja i upoznavanja sa prirodnim okruženjem, a dugoročno donosi mnogo više zdravlja i radosti nego štete.