Cink je esencijalni mineral, neophodan za normalno funkcionisanje organizma.
Spada u mikroelemente i nalazi se u mnogim enzimima.
Cink je veoma koristan mineral izima učešće u: rastu i razvoju, formiranju kostiju, stvaranju belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, funkcionisanju imunološkog sistema, sintezi belančevina i DNK, regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma, pravilnoj raspodeli insulina, zarastanju rana. Koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utičući na stvaranje spermatozoida i testosterona. Cink ima antioksidativni efekat u prevenciji prehlada, gripa i hroničnih infekcija. Jedinjenja cinka dodaju se pastama za zube, radi sprečavanja neprijatnog zadaha, a široko se primenjuje i u šamponima protiv peruti.
Zastupljenost zinka u organizmu je mala od 2-3gr, ali veoma značajna. Najveća koncentracija cinka se nalazi u: leukocitima, eritrocitima, mišićima, kostima, koži, kosi, mozgu, srcu, jetri, bubrezima, prostati i rožnjači.
Cink je metal, nalazi se u zemlji odakle ga usvajaju biljke, koje neorganske materije pretvaraju u organske. Životinje se hrane biljkama, pa se minerali nalaze u mesu i mleku istih. Čovek svojom raznovrsnom ishranom, unosi u organizam cink, koji se bolje apsorbuje iz životinjskih namirnica – jaja, sireva, mesa (svinjetina, govedina, jagnjetina, ćuretina, jetra), morskih plodova (školjke, rakovi, tuna).
Biljni izvori cinka su višestruko korisni za čovekovo zdravlje. Ovog minerala ima u: pšeničnim klicama, kukuruzu, integralnim žitaricama, golici, suncokretu, lanu, susamu, bademu, orasima, kikirikiju, pasulju, spanaću, boraniji ili grašku.
Apsorpcija cinka
Apsorpcija cinka u organizmu, odvija se u tankom crevu. Mnogi sastojci hrane, meso, neke aminokiseline, limunska kiselina, poboljšavaju apsorpciju. Unošenjem skromne količine proteina životinjskog porekla u organizama, znatno se povećava efikasnost apsorpcije cinka, što rezultira povećan unos cinka. Vegeterijancima je prosečno potrebno oko 50% vise cinka, u odnosu na osobe koje konzumiraju meso, zbog smanjene apsorpcije cinka iz hrane biljnog porekla. Primećen je nedostatak cinka kod alkoholičara (30 – 50%), jer konzumiranje alkohola smanjuje apsorpciju istog.
Cink se ne apsorbuje lako u organizmu, osim ako se veže za druge supstance.
Za dodavanje minerala u ishrani, važno je da ti minerali budu u helatnom obliku. Helat je čvrst spoj nekog minerala i određene organske kiseline. Takav preparat je bezbedan, organizam ga dobro prihvata, koristi potrebne količine, a višak odbacuje. Nema taloženja u organizmu, kao kod neorganske forme.
Iako postoje mnoge vrste cinka, za dopunu, najviše se preporučuju i najbolju moć apsorpcije imaju:
- cink orotat i
- cink pikolinat koji su u helatnom obliku.
U upotrebi su takođe i cink glukonat, cink acetat, cink oksid, cink sulfat, sa manjom sposobnošću apsorpcije.
Suplementacija jednim mineralom, može da smanji apsorpciju drugog. Dodavanjem suplementa kalijuma, smanjuje se apsorpcija cinka. Kada je unos cinka u organizmu zadovoljavajuć, skromno povećanje bakra ne ometa apsorpciju cinka. Aminokiseline (histidin i metionin) imaju pozitivan efekat na apsorpciju cinka. Kombinacija suplemenata kalcijuma sa cinkom, sprečava apsorpciju, pa je poželjno izbegavati hranu bogatu kalcijumom. Antibiotici (tetraciklin), diuretici, izazivaju gubitak cinka i do 60% kroz urin.
Sinergistični minerali povećavaju jedni drugima funkcionalnost i pomažu organizmu da iskoristi njihove hranljive materije. Minerali koji su sinergisti sa cinkom su:
- magnezijum,
- mangan,
- gvožđe,
- fosfor.
Vitamini sinergisti sa cinkom: A, B6, B5, B3, B2 i E.
Deficijencija i manifestacije deficijencije cinka
Cink se iz hrane usvaja samo 10% i zbog toga je potrebno unositi veće količine od preporučenih. Preporučena dnevna doza cinka, u skladu sa dijetetskim unosom ovog jedinjenja zavisi od starosti osobe.
Prema tome:
bebe do 6 meseci -2mg,
bebe od 7 meseci do 3 godine -3mg,
deca od 4 do 8 godina -5mg,
deca od 9 do 13 godina -8mg,
osobama starijim od 14 godina se preporučuju sledeće doze: dnevni unos cinka
muškarcima – 11mg,
ženama – 8mg,
trudnicama – 11mg,
dojiljama – 12mg.
Kada se radi o deficitu cinka, u terapiji se koriste veće doze 30-60mg, imajući na umu da organizam usvoji i iskoristi samo deo unete doze.
Toksične doze cinka 150-500mg, dovode do poremećaja nervnog sistema.
Deficit cinka prouzrokuje mnogobrojne probleme i oboljenja kod ljudi:
- Dijabetes, nastao kao posledica stresa (kada se cink mnogo troši), ili ne unošenjem cinka u ishrani.
- Oboljenja jetre i hronična zapaljenja ili neke vrste ciroze (Lenekova) zbog konzumiranja alkohola.
- Promene na koži u vidu akni i ekcema po licu, psorijaza, opadanje kose, pojava belih tački na noktima, usporen rast i razvitak, pamćenje i koncentracija.
- Nesanica, česte prehlade, oslabljena čula mirisa i ukusa, kao i oslabljeni noćni vid.
- Kašnjenje menstrualnog ciklusa kod žena, impotencija muškaraca, sterilitet kod oba pola.
Deficit cinka u ranoj fazi trudnoće, povećava rizik od: spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, male telesne mase novorođenčeta, mentalnih poremećaja, sklonosti infekcijama.
Zinc tally test za nedostatak cinka
Zinc tally test je test koji se sastoji od rastvora 0,1% zink-sulfata-heptahidrata u destilovanoj vodi. Pomoću njega otkrivamo nedostatak cinka u organizmu. S obzirom da se većinska koncentracija cinka skladišti u okviru ćelije, laboratorijskim metodama deficit cinka se teško utvrđuje.
Pre upotrebe ovog testa, ne sme se jesti, piti i pušiti najmanje sat vremena.
Način upotrebe: držati u ustima deset sekundi 10ml rastvora 0,1% cink–sulfata-heptahidrata, koji sadrži 15mg cinka.
Na osnovu menjanja ukusa u ustima, određuje se nivo cinka u organizmu:
- Ukoliko se prilikom uzimanja rastvora ukus u ustima ne menja – organizam ima najveću potrebu za dodatnim cinkom.
- U početku, bez ukusa, ali se nakon nekoliko sekundi blago menja – ukazuje se na nedostatak cinka.
- Blago neprijatni ukus primetan odmah i s vremenom je intenzivniji – organizam ima manje potrebe za cinkom.
- Jak i neprijatan ukus odmah registrovan – nema nedostatka cinka.
Zinc tally test je jednostavan metod određivanja nivoa cinka u organizmu i u uslovima kućne atmosfere.