Vitamin A

Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima, pa možemo govoriti o skupu vitamina A. Svi zajedno pripadaju retinoidima tj. derivatima retinoične kiseline (esteri, eteri ili alkoholni derivati).

Vitamin A u užem smislu naziva se retinol ili vitamin A1.

Ovo je liposolubilan vitamin koji pripada porodici jedinjenja u koja spadaju i retinol, retinal i β-karotin (provitamin vitamina A).

Deponuje se u jetri, bubrezima, plućima i mastima i u telu se resorbuje 100%.

Rastvara se u alkoholu i biljnim uljima. Ne rastvara se u vodi i glicerolu. Rastvaranje može smanjiti aktivnost ovom vitaminu, a relativno se brzo razgrađuje delovanjem dnevne i ultraljubičaste svetlosti.

Vitamin A uništavaju predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

PRIMENA I SVRHA

Ovaj vitamin nije specifičan samo po prvom mestu zbog abecednog redosleda naziva vitamina, već i zbog svoje važnosti za brojne funkcije u organizmu.

Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokožu, čime pomaže sprečavanje brojnih infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, pa ga često nazivamo “zaštitnikom celog organizma”.

Neophodan je za stvaranje vezivnih tkiva u toku rasta i obnavljanje oštećenog, učestvuje u regulaciji sinteze proteina i utiče na stabilnost ćelijske membrane. Pomaže organizmu u borbi protiv infektivnih bolesti i pozitivo utiče na normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre.

Vitamin A pospešuje zarastanje rana, ima i snažno antioksidantsko delovanje, pa može da utiče na smanjenje nivoa štetnog holesterola.

Takođe, vitamin A se primenjuje kao zaštita od gama-zračenja, ali i kao imunostimulator – promoviše proizvodnju antitela, interferona, mobiliše leukocite i stimuliše fagocitozu.

Posebnu važnost ima u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta (rodopsina) koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Tako nedostatak ovog vitamina smanjuje sposobnost adaptacije na tamu. Smatra se takođe, da ovaj vitamin pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu određenih zaraznih bolesti.

 IZVORI VITAMINA A

Glavni izvori vitamina A su: jetra, mleko i mlečni proizvodi, maslac i riba.

U tkivu životinja i morskih riba je prisutan u esterificičnom stanju.

U biljkama se nalazi kao provitamin β-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A. β-karoten se zato još naziva provitamin A. Iz šargarepe je bio izolovan već u 19. veku i nazvan je karotenom.

Retinol se nalazi u mlečnim proizvodima, žumancetu i jetri. Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva.

Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipku, crvenoj paprici, gloginjama, bundevi, brusnici, drenu, divljoj tikvi, paradajzu.

Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.

MORPHOSIS SAVET I NAPOMENE

Da podsetimo, vitamini rastvorljivi u masti se bolje apsorbuju ukoliko se uzimaju uz obrok koji sadrži mast. Vitamini ovog tipa se skladište u telu za kasniju upotrebu, tako da treba biti oprezan prilikom suplementacije jer postoji opasnost od trovanja. Vitamin A je rastvorljiv u mastima, kao i vitamini D, E i K.

Važno je, međutim, znati da najveće probleme u telu vitamin A može izazvati prevelikim unošenjem u organizam. Tada dolazi do brojnih toksičnih učinaka praćenim poremećajima u varenju, na koži, kostima i zglobovima.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B – kompleks, minerali: cink, kalcijum, zatim holin i neomicin. Njegovu apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i holestiramin.

Preporučena dnevna količina ovog vitamina za odrasle osobe iznosi 0,8-1,0 miligrama, dok se kod terapijske primene ona znatno razlikuje.

Pojam hipovitaminoza

Funkcija vitamina A u organizmu može biti narušena nedovoljnom količinom masti u ishrani, oštećenjem jetre, kao i uzimanjem estrogenskih hormonskih preparata.

Pojam hipervitaminoza

Hipervitaminoze se javljaju samo unošenjem količina nekoliko puta većih od potrebnih i to samo liposolubolnih vitamina (A,D,E,K), zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled sporog izlučivanja.

Ukoliko želite dodatne informacije o vitaminima i mineralima pogledajte Morphosis blog

http://morphosis.rs/suplementi/vitamini-i-minerali-kao-suplementi/.